Kočoperenje/Wonderful Slovenia

Da li sam vam ikada pričala o mjuziklu koji smo stvorili sa profesorima iz naše škole i kompozitorima? Ne? Trebalo bi da me je sramota! U ovom postu ću se odužiti za to.

Sve je počelo u oktobru 2011. godine, kada sam na oglasnoj tabli u mojoj školi primetila okačeno obaveštenje da će se održati audicija za uloge u mjuziklu koji će se ubuduće raditi i sve što je potrebno je da se pripremi pesma ili dve i da se otpeva pred komisijom - naš profesor i profesorica srpskog jezika i dva kompozitora. 

Svi su me pitali da li ću ići na tu audiciju, međutim, nisam htela da odem, zato što nisam bila dovoljno sigurna u sebe. Ja da dobijem ulogu u nekom mjuziklu? Ma kakvi. Ne znam dobro da glumim i verovatno ću se previše uplašiti na toj audiciji, pa samim tim, neću dobro ni otpevati te pesme.

Međutim, na dan audicije sam pomislila "Ma idem tamo bar da pokušam, ništa neću izgubiti.", zgrabila sam gitaru i otišla u školu. Otpevala sam dve pesme i zaista sam dala sve od sebe, pa neka bude šta bude.

Došao je trenutak kada su od nas 100 prozvali 11 izabranih uloga i, kada su pročitali moje ime, htela sam da skočim do neba od sreće. To je bila jedna ogromna prilika za mene, da se pokažem u sasvim novom svetlu.

Mjuzikl se zove "Kočoperitis izvesne dame u pubertetu" i prikladan je za sve uzraste i svako se može pronaći u ulogama.

U narednih 7-8 meseci rada na mjuziklu i proba, svi smo se zbližili kao ekipa, postali smo jedna celina koja diše istim tempom.

18. maja 2012. imali smo veliku premijeru u Pozorištu mladih, na koju je došlo preko 500 ljudi. To je bila jedna od najlepših večeri u mom životu. Toliko energije, toliko smejanja, toliko ovacija... To veče je bilo nešto za šta smo živeli tih par meseci vežbanja.

Ali tu nije bio kraj. Proširili smo se i van Novog Sada. Do danas smo nastupali u Kuli, Novom Bečeju, Starom Bečeju, Novom Kneževcu, Zrenjaninu i tek ćemo nastupati na drugim mestima. Međutim, ne samo van Novog Sada, već van Srbije.

Prošle nedelje smo par dana proveli u divnom gradu u Sloveniji - Velenju. Mesecima pre toga smo se radovali putovanju i, zaista se isplatilo.

Divna priroda Slovenije,
25.09.2013.

Na svakom brdašcu može se naći po koji dvor.
25.09.2013.

Velelepni most
25.09.2013.

Odsjaj. Podseća na kontrabas.
25.09.2013.

Sutradan smo išli u obilazak muzičke škole u Velenju. Muzička škola im je kao prostranstvo. Imaju 5 koncertnih sala, među njima i salu sa orguljama što me je posebno oduševilo!
Zgrada škole je novija, izgrađena je 1985. godine, zahvaljujući svakom građanu Velenja ponaosob, koji su finansijski doprineli tome da se, danas ta divna škola, izgradi. Više o muzičkoj školi "Fran Korun Koželjski" možete saznati ovde. 

Plakat koji je najavljivao naš mjuzikl u muzičkoj školi u Velenju. Zbog lošeg svetla, neka slova su mutna.
26.09.2013.

Nakon probe koju smo imali u njihovoj svečanoj sali, imali smo slobodno vreme koje smo iskoristili za obilazak Velenja.

Pogled sa dvorca
26.09.2013.

Dvorac, koji je zapravo muzej. Nažalost, nismo imali dovoljno vremena da uđemo u njega.
26.09.2013.

Stare ulice Velenja
26.09.2013.

Spomenik žrtvama fašistiškog nasilja za vreme Drugog svetskog rata. Ispisana su imena i godine rođenja svih 668 žrtava.

Spomenik Nestlu Žganku, graditelju Velenja. Pomažem mu malo oko makete grada, heheh.
26.09.2013.

A uveče, u 19:30, izveli smo mjuzikl. Mogu reći da nam je to bilo jedno od najboljih izvođenja do sada! Publika je bila veoma zadovoljna, kao i naši profesori, a i mi sami. Ovako je to sve izgledalo.

Sutradan smo iskoristili slobodu na najbolji način.

Ujutru smo otišli u posetu Muzeju rudarstva. Dobili smo priliku da na sat i po vremena i mi sami budemo rudari. Obukli smo jakne, stavili šlemove, dobili smo ručak za kasnije i krenuli ka liftu, koji nas je vodio dole, 163 metara ispod nivoa zemlje. Slušali smo priče o prvim rudarima i kako se to pre radilo, pre nastanka tehnologije. Dobili smo priliku da vidimo svakodnevnu atmosferu u rudniku, rudare koji su čavrljali pri radu, smejali se pri ručku, a takođe smo imali i simulaciju nesreće u rudniku. Gledali smo scenu oronulog kamenja i tlo pod nama se zatreslo. U isto vreme smo slušali i potresnu priču o rudarima koji su izgubili život.
Nakon toga smo otišli da predahnemo uz "rudarski ručak". Tu smo još malo pričali i družili se. Nakon toga smo išli na razgledanje raznih sprava koje se danas koriste u rudarstvu i prevencija za slučaj nesreća. Ušli smo u rudarski vozić, koji nas je odveo nazad do lifta.
Nažalost, ništa od svega toga nismo smeli da uslikamo, ali, nije bilo ni potrebno, jer to je nešto što se pamti.

Ulaz u muzej
27.09.2013.

Rudari. :)
27.09.2013.

Taj dan je bio hladan i kišovit, međutim, mene su idalje zapanjivali velenjski pejzaži.

Posle posete rudniku, otišli smo da posetimo izvesni festival Pipi Duge Čarape, tj. "Pikin festival", koji se za to vreme održavao u Velenju i, koji je najveći festival za decu u Sloveniji. Iako je bilo kišovito, deca su dolazila sa svih strana Slovenije. Devojčice sa kosama vezanim u kikice i pegicama i dečake sa majmunčićima oko vrata smo viđali na sve strane. Taj festival je zaista bio jedan poseban gradić za decu.

Sledećeg dana, 28. septembra, spakovali smo kofere i posle doručka smo krenuli za Novi Sad.

Ovo mi je bilo jedno od najlepših putovanja do sada. Kao ekipa mjuzikla, još više smo se zbližili.

I nadam se da ćemo još dugo nastaviti da nastupamo, da se zajedno smejemo i budemo tu jedni za druge, jer će mi drugari iz mjuzikla ostati drugari za ceo život, a mjuzikl jedno od najlepših iskustava u životu.